НЕОТКРИВЕНЕ ЛЕПОТЕ НАШЕГ ПОДРУЧЈА - МАЛО ПОЗНАТА КОРЕНИЦА
Раних седамдесетих година прошлог века у Браничевској заједници општина (њих осам, које данас чине управни Браничевски округ) живо се расправљало о туристичкој будућности. У перспективи, развој туристичке привреде обећавао је свеколики развитак целокупног подручја БЗО. Многе наде су полагане у туристичке могућности тога краја у северозападном делу Источне Србије. Највише су истицане његове посебности и атрактивности. Предочавани су културно-историјски споменици: манастири и остаци војних утврђења; природне лепоте: планине, пећине, шуме, реке; повољности за риболов и лов; разне културне и спортске манифестације итд. Указивало се и на потенцијалне туристичке могућности неких објеката на том подручју које је створио савремени човек у недавној прошлости. Наравно, у свему томе није заостајала за осталим ни Општина Петровац на Млави. Мали допринос у том погледу дао је и писац ове књиге (Драган Фелдић - Стари мост петровачки). Са његовим именом објављена је краћа репортажа са насловом - као горе. После приличне временске дистанце биће занимљиво подсетити се ње:
ЛЕПОТЕ НАЈВЕЋЕГ АКУМУЛАЦИОНОГ ЈЕЗЕРА НА НАШЕМ ПОДРУЧЈУ ЈОШ УВЕК НЕДОСТУПНЕ, ЈЕР ПУТ ДО КОРЕНИЦЕ НИЈЕ ИЗГРАЂЕН
Код Великог Лаола остављамо асфалтни пут. Одатле, добрим ваљаним путем возимо се до близу Везичева. Пут кроз село, па и даље, у правцу села Бусур, кривудав је и излокан. Види се да се одавно не одржава. Труцкајући се преваљујемо око 2,5 кт и онда са овог пута скрећемо лево. Путовање настављамо скоро прокрченим брдским путићем, узаним али равним. Само на једном месту возимо се „с камена на камен“. Ту је већ постављен носећи слој будућег макадамског коловоза. На то краткотрајно труцкање и поскакивање кола одмах заборављамо јер се испред нас указује величанствени призор. У противсветлу сребрнасто се пресијава вода акумулационог језера. Тоје Кореница - циљ нашег пута. Ово највеће, а уједно и најлепше вештачко језеро у нашем крају, налази се у дивном брдском пределу, приближно у средишту троугла: Петровац, Свилајнац, Деспотовац.
На самој обали језера - скромна али јако лепо урађена барака. Електрика, у близини текућа вода, санитарни објекат. Све у најбољем реду, испред бараке пространи бетонски плато, као створен за сунчање, летњу башту, а можда и игранку.
На језеру је било доста људи. Риболовци су најбројнији. Неки су одложили своје штапове и купају се.
Одмах се види да језеро пружа добре могућности за развој туризма у овом крају; Нарочито за тзв. „викенд туризам“. А, те могућности већ су открили спортски риболовци. Чланови Удружења спортских риболоваца из Петровца уредили су бараку која је овде остала носле изградње бране. У неколико вишекреветних соба намештено је двадесет кревета са беспрекорним постељинама и ћебадима. Преноћиште овде могу добити сви путници намерници.
Бранислав Јовановић чувар објекта, прича да риболовци чланови петровачког Удружења, плаћају за преноћиште само 5 динара. Нечланови плаћају 15 динара. Исхрана је у сопственој режији, али ни са њом нема проблема. Може се врло повољно обезбедити. Ту су све сами специјалитети овог краја: врућа проја, хомољски сир, качамак и млеко. Скоро у свако време може се обезбедити јагње или прасе са ражња. Сладокусци по вољи могу захтевати чак и изванредни специјалитет: јаре печено у блату. А, расхлађеног пића увек има у великом фрижидеру.
Риболовци нам причају како је језеро пуно рибе. Петровчани су пустили доста рибље млађи у језеро. Највише је шарана и лињака. Пре неки дан је уловљен шаран од 4 кг и 600 гр. Убеђују нас да то није „риболовачка прича“. У овај рај за риболовце долазе из Свилајинца, Деспотовца па чак и из Крагујевца. Никоме није далек пут довде.
Због веома ниских цена „пансиона“, многи, не само риболовци, овде проводе читав свој годишњи одмор.
Пријатно топла вода у летним месецима и врло бистра, што није случај код многих оваких језера, привлаче све већи број посетилаца. Када се заврши приступни пут, причао нам је Мића Поповић, хидротехничар из предузећа „Млава - Пек“ из Пожаревца, који руководи његовом изградњом и идуће године поправи деоница пута од Везичева до Бусура, биће неупоредиво више гостију који ће се одушевљавати лепотом овог језера. Неки који су га посетили, изјавили су да је лепше и од познатог златиборског језера на Партизанским водама.
Драган Фелдић
1 Реч народа 1267, Пожаревац август 1973, стр. 6