Везичево дефинитивно не спада у села без шансе и наде
Везичевски атар
Пут који води у Деспотовачку општину није за понос
Легенда
Занимања мештана
Расвета и пут
Интервју са председником Савета Месне заједнице Везичево
Овде учи 14 ђака
Повратак селу
Дом културе вапи за културним догађајима
Ловачка секција Ловачког удружења „Крилаш“
Фудбалски клуб „Будућност“
Закључак
Поред заинтересованих мештана, кључну улогу развоја мора да одигра локална заједница, али и држава.
Везичево је село смештено на обронцима брда Парлога и Јоргована, на удаљености око 20 километара јужно од Петровца на Млави.
Кроз њега тихо протиче Везичевска река. Ово петровачко село је на самом споју Хомољских планина и Горње Млаве, а око њега се налазе висови: Таванчић (408 метара) на исотку, и Брдо (462 метра) на југу.
Везичевски атар
Површина атара износи 1.604 хектара. У потесу Везичева постоје три извора: Бојага, Чесма и Кладенац, који се сматра лековитим од урока и грознице.
Везичево је село збијеног типа. Куће су поређане поред потока, а кроз село пролази пут из Ћовдина који, преко брда Јоргована води у Бусур, а један крак се одваја за Златово (општина Деспотовац).
Пут који води у Деспотовачку општину није за понос
Управо путни правац који води према Златову је највећа „рак рана“ мештана Везичева.
Легенда
О томе како је село добило име постоји прича, односно легенда о Миљи Везиљи.
Наводно, загледавши се у момка који је убрзо умро, она на гробу свог драгана подиже цркву, пре тога сањајући да треба да везе што више са својим другарицама како би обезбедила новац за њену изградњу. Тако се црква и назва Везиља, али после рушења од стране Турака, остало је само село које је добило име Везичево.
Манастириште се налазило источно од села Везичева, недалеко од потеса Селиште, у клисури, на десноj страни потока Клисура.
Нову цркву Везичево је добило 1991. године и посвећена је Светом пророку Илији, а мештани је популарно зову црква „Миље везиље“.
Црква посвећена Светом Илији, у народу популарна као црква „Миље везиље“ .
Занимања мештана
Главно занимање становништва је земљорадња, а негују се претежно шљиве, али и друго воће. Велики број мештана се бави пчеларством.
Земља се обрађује и ван села, и углавном се сеју жито и кукуруз, а околина је богата ливадама и шумама које су претежно од листопадног дрвећа. Село има неколико већих пољопривредних газдистава.
Као што је случај и са другим местима у општини Петровац на Млави, и у Везичеву постоји тренд одласка младих, само је разлика у томе што се млади из Везичева одлучују за одлазак искључиво у иностранство, готово да нема оних који одлазе у веће градове у Србији.
Село обухвата више мала названих по родовским ознакама. По предању, село је засновано у првој половини XVIII века. Први досељеник је био Петар Шарунац који, кад му досади живот у Немачкој, дође у потес Врбовца где се настани. Бежећи од Турака, као и сви Срби у тима крајевима Млаве, остао је код цркве Везиље.
Везичево се први пут помиње у Браничевском тефтеру 1467. године када је имало 16 кућа. По попису из 2011. године Везичево има 615 становника, од којих више од 250 живи и ради у земљама Западне Европе.
Расвета и пут
Везичево је 1961. године добило електрично осветљење, асфалтни пут 1979. године, а 2007. средствима Општине Петровац на Млави и мештана Везичева, тај тада дорајали пут, добија комплетно нову асфалтну подлогу.
Асфалтирани део - сасвим друга прича
Водовод је за један део села грађен од 1986 до 1988, а телефони су уведени 1989. године.
Водовод је данас један од горућих проблема у Везичеву.
Како је саграђен пре скоро тридесет година, дотрајао је. Често долази до пуцања водоводних цеви и јављају се проблеми у снабдевању. То је један од узрока што нису све улице у Везичеву добиле асфалтну подлогу, иако је било интересовања и локалне самоуправе и мештана села.
Интервју са председником Савета Месне заједнице Везичево
Председник Савета месне заједнице Везичево, Никола Миловановић, који је уједно и одборник у Скупштини општине Петровац на Млави, каже да та месна заједница за наредни период планира да решава горуће проблеме, а пре свега сеоског водовода, асфалтирања пута за Златово, који ће поред спајања два села, спојити и две општине: Петровац на Млави и Деспотовац и два округа: Браничевски и Поморавски.
Такође се планира асфалтирање сеоских улица које немају асфалтну подлогу, а пре свега оне која води до цркве у Везичеву.
„У Везичеву је доста тога урађено у претходном периоду, али очекујемо да ћемо у наредном све зацртане планове спровести у дело. Оно што до сада није заживело у Везичеву је сеоски туризам. Имамо већ неколико домаћинстава која желе да се укључе и започну да се баве тиме. Везичево има одличне ловне терене у свом атару, тако да би ловни туризам могао да привуче туристе, такође су у близини и језера Бусурско и Кореница, као и планина Крилаш, која је најпривлачнија за љубитеље параглајдера, а и планинари је често посећују.
Везичево има доста туристичких потенцијала тако да ћемо упоредо са решавањем инфраструктурних проблема, кренути у оживљавање сеоског туризма“ - рекао је Никола Миловановић, председник Савета МЗ Везичево.
Овде учи 14 ђака
Од 1948. године ово село има четвороразредну основну школу, подручно одељење Основне школе „ Мирослав Букумировић Букум “ из Шетоња. Њу, нажалост, данас похађа свега 14 ученика. Разлог је добро познат: много младих људи ради у иностранству.
Повратак селу
Ипак , упркос масовним напуштањима родног села, Радослав Маленовић је кренуо у супротном смеру. Одлучио је да се из иностранства врати Везичеву и ту започне сопствени бизнис. Отишао је из Везичева као јако млад. У Швајцарској је завршио школу за производњу дрвене столарије и вратио се у завичај. Радован Маленовић је у Везичеву основао фирму „Мален“ која се бави производњом дрвене столарије и данас хлебом храни десетак радника и њихових породица.
Маленовић је, додуше, редак случај. Баш зато је добар пример младима који су из Везичева отишли: са добрим знањем и радом може се опстати и у Србији, била би његова порука.
Дом културе вапи за културним догађајима
Сеоски Дом културе је у потпуности реновиран, средствима општине и мештана, иако Културно -уметничко друштво не функционише већ двадесетак година.
Ловачка секција Ловачког удружења „Крилаш“
је изузетно активна, и са изузетним ловним тереном.
Фудбалски клуб „Будућност“
постоји дуже од 40 година. Тренутно је члан „Браничевске окружне лиге“, али како терен у Везичеву не испуњава услове за овај степен такмичења, екипа Будућности своје утакмице игра у суседном Бусуру.
Везичево дефинитивно не спада у села без шансе и наде. Овде има наде.
Закључак
Туризам је главна развојна шанса, али поред заинтересовани мештана, кључну улогу мора да одигра локална заједница, а исто тако и држава.
Можда у наредном периоду у Везичево стигне још Радослава Маленовића, који ће ипак покушати да буду своји на своме - да докажу да је то могућа мисија.
-------------
Аутор: Иван Јовановић (Е-Браничево; http://ebranicevo.com 02.11.2016.)*
* Овај текст настао је у склопу пројекта " Шанса за село" који суфинансира Општина Петровац на Млави по основу Конкурса о суфинансирању пројеката којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања у 2016. години.
- Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.