Први светски рат

ВЕЗИЧЕВО
укупно погинуло (55)-72 раба Божији
1910. год. Домова 109 Становника 661
1921. год. - Становника 601

У Првом светском рату погинули су:

Церска битка, прва савезничка победа у Првом светском рату над Централним силама (Аустро-Угарска и Немачко царство), вођена је од 12. до 24. августа 1914. године, а у историографији се помиње и као Јадарска битка јер су се главне војне операције одвијале у сливу реке Јадра.
По начину вођења и исходу Церска битка представља ремек-дело ратне вештине, а као изузетан пример преласка из стратегијске одбране у противнапад она се и данас проучава на најпознатијим војним академијама, укључујући и амерички Вест Поинт.

Народ је непрекидно живео у страху од бугарске реквизиције и других малтретирања. За време бугарске окупације страдали су и цивили, мештани наших села. Највише њих је ухапшено, интернирано и умрло у логорима - према незваничним и непотпуним подацима.

Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године. У њему је учествовала већина великих светских сила, груписаних у два сукобљена војна савеза: Савезника (окупљених око Тројне Антанте) и Централних сила. Више од 70 милиона људи је било под оружјем, а од тога преко 60 милиона људи у Европи је било мобилисано у један од највећих ратова у историји. Последице рата су биле да је убијено више од 15 милиона људи, 20 милиона рањено, а директне учеснице рата претрпеле су и огромна разарања држава и привреда. Први светски рат познат је и под именима Велики рат и Светски рат (до избијања Другог светског рата).

рви светски рат су водила два велика савеза. Силе Антанте су на почетку чиниле Србија, Црна Гора, Русија, Француска, Велика Британија, Италија, Јапан, Грчка, Румунија и САД. Централне силе су пре почетка рата чиниле Немачка, Аустроугарска и Италија, која је због лондонског уговора од 26. априла 1915. године, којим је за Италију предвиђен део Далмације, Истра, Горица, Кварнерска острва и Додоканези, приступила силама Антанте. Османско царство се придружило Централним силама октобра 1914, а годину дана касније то је урадила и Бугарска. До завршетка рата, од европских земаља Холандија, Швајцарска, Шпанија и скандинавске државе су остале званично неутралне.

Непосредни повод за рат је био атентат на наследника аустроугарског престола, надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914, кога је убио Гаврило Принцип, Србин из Босне, која је тада била део Аустроугарске. Објава рата Аустроугарске Србији активирала је низ савезништава која су покренула ланчану реакцију објава рата. До краја августа 1914. већи део Европе се нашао у рату.

Рат се водио на неколико ратишта који су пресецали Европу. Западни фронт се одликовао системом ровова и утврђења које је одвајала ничија земља. Ова утврђења су се простирала дужином већом од 600 km. Западни фронт простирао се од Антверпена на северу и неутралне Швајцарске на југу. На Источном фронту, који се водио на дужини од 1600 km, велика пространства источноевропских низија и ограничена железничка мрежа нису омогућиле да се овде развије стање као на Западном фронту, иако су сукоби били подједнако жестоки. Поред тога, жестоки сукоби су вођени на Балканском, Блискоисточном и Италијанском фронту, а непријатељства су се одвијала на мору, и по први пут, у ваздуху.

Рат је окончан потписивањем неколико мировних споразума, од којих је најважнији Версајски мир 28. јуна 1919, иако су силе Антанте потписале примирје са Немачком 11. новембра 1918. Најуочљивија последица рата је била нова територијална подела Европе. Све чланице Централних сила изгубиле су територије, а створене су нове државе. Немачко царство је изгубило своје колоније, проглашено је одговорном за рат и принуђено да плаћа велику одштету. Аустроугарска и Османско царство су били распуштени. Од територија које је заузимала Аустроугарска створене су Аустрија, Мађарска, Чехословачка и Краљевина СХС. Османско царство је укинуто, територије Царства ван Анадолије су биле додељена као протекторати силама Антанте, док је језгро Османског царства реорганизован у Републику Турску. Руска Империја, која је изашла из рата након Октобарске револуције, је изгубила велики део територије на западу, а на тим територијама створене су нове државе: Финска, Естонија, Летонија, Литванија и Пољска. Након рата основано је Друштво народа као међународна организација посвећена избегавању будућих ратова решавањем спорова између држава дипломатским путем. Први светски рат је означио крај поретка који је постојао након Наполеонових ратова и био је важан фактор избијању Другог светског рата.

Време: 28. јул 1914 — 11. новембар 1918.
(примирје)
Версајски мир потписан 28. јуна 1919.
Место: Европа, Африка, Пацифик, Атлантик, Индијски океан, Блиски исток
Узрок: Нова колонијална подела света
Резултат:
Победа Савезника.
Распад Аустроугарске, Руског царства, Османског царства и Немачког царства.
Настанак нових држава у централној и источној Европи.
Јачање радничких покрета Фебруарска и Октобарска револуција у Русији.
Успостављање Друштва народа.

Сукобљене стране

Савезници

ПРОТИВ

Централне силе

Жртве и губици

Савезници: 5,711 милиона војних, 3,667 милиона цивилних
СРБИЈА:
Војни губици: 450,000
Цивилне жртве:650,000
Укупно: 1.100.000
Рањени: 1.250.000 људи

Централне силе: 4,038 милиона војних, 5,193 милиона цивилних