Био је то јак упоришни центар Југословенске Војске у Отаџбини (ЈВуО), (популарно Четници или Равногорски покрет) са сталном радио станицом на брдским и планинским салашима Везичева.
Имао је јаку везу са Равном Гором и Штабом бр 3-69 Горњак. Из самог села је било неколико оперативаца, док су многи били ангажовани на изградњи Основне школе која је и сада у добром стању. Основна школа је рађена под руководством Равногорског одбора и Сеоске општине а под командом капетана Павла Вујчића (Павел Вујисић).
Повремено поред млавског корпуса ЈВуО на овом терену обитавала је како моравска, тако хомољска бригада а и белоречки четнички одред и др. Четници, како су популарно названи у народу, стално су били јако присутни у овом селу и овом делу Србије.
Да је школа у одличном стању и траје и данас, као трајни документ потврђује и сама пданашња постојаност школе као и грамата и сећање живих учесника које и данас траје. На освећење темеља у тим ратним годинама II Светског рата, на челу са свештенством СПЦ, руководством села и равногорцима, потврђује и подсећа грамата, која је тада потопљена у уље и која је зазидана у темеље школе.
Млавски корпус – Горски штаб 69
Командант: генералштабни капетан (касније потпуковник) Синиша Оцокољић Пазарац (шифре “Илијев“, “Ил-Ил“, “Миленко“ и “Ев-“Ев“)
Помоћник команданта: капетан Пуриша Вешовић
Начелник штаба: капетан Марко Вуковић
Срезови: Хомољски, Рамски, Пожаревачки, Млавски и Моравски
Бригаде:
– Млавска (ком. поручник Јагош Живковић; бригадни свештеници Миливоје Миларевић и Митар Вујисић)
– Хомољска
– Хомољска јуришна (ком. поручник Блажа Радовановић)
– Моравска
– Рамска (ком. мајор Петар Николић, па ваздухопловни наредник Павле Богдановић; бригадни свештеник: о. Боривоје Симоновић)
(Касније, 1944, 14 бригада у четири групе бригада)
Бројно стање: око 2.500 људи под оружјем.
Mlavski korpus Homoljski Četnici JVuO u II Svetskom ratu
Техеранска конференција: "Мртвачки сандук"
за Четнике Драже Михаиловића
Четвородневни састанак Стаљина, Рузвелта и Черчила између осталог одлучио је и послератну судбину Југославије, а тиме и српског народа. Подршка Савезника преусмерена је према партизанима. Од 28. новембра до 1. децембра 1943. трајала је Техеранска конференција у Персији (данас Иран), први састанак на коме су учествовала сва три лидера савезничке коалиције: Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин (СССР), Франклин Делано Рузвелт (САД) и Винстон Черчил (Велика Британија).
Тито је био спреман да напада Немце, док је Михаиловић чувао народ (од одмазде 100 Срба за једног убијеног Немца, а 50 за рањеног). Рачуница у Техерану била је јасна: ко пуца на Немце, тај добија помоћ. А, извештаји СОЕ (Special Operation Executive) указивали су да партизани Немцима праве више невоља од ЈВуО.
Од тог трена, већи контигенти опреме и наоружања, као и савезничке мисије, упућивани су у штаб НОП-а, док су контакти са ЈВуО остали, али су се кроз време угасили (коначан раскид уследио је 1944). (telegraf.rs)
Позив краља Петра II на приступање
Народноослободилачкој војсци Југославије
Говор краља Петра II Карађорђевића преко радио Лондона (Би-Би-Си на српскохрватском језику) од 12. септембра 1944.
„Драги моји Срби, Хрвати и Словенци,
У овом судбоносним и за Југославију великим данима, када победоносне армије Совјетског Савеза стоје на нашој граници с једне стране, а америчке и британске с друге стране, када је дан наше слободе у пуном сванућу, позивам све Србе, Хрвате и Словенце да се уједините и приступите Народноослободилачкој војсци под маршалом Титом. Са мојим пуним знањем и одобрењем, краљевска влада др Ивана Шубашића закључила је важне и корисне споразуме са том нашом народном војском, која је једнодушно призната, подржавана и помагана од наших великих савезника, Велике Британије, Совјетског Савеза и Сједињених Држава Америке.
Само тако уједињени у борби, моћи ћете сачувати неукаљану част и славу Југославије и завршити коначном победом најлепшу легенду храбрости и љубави за слободу, којом сте до сада задивљавали свет. Ваша братска слога и јединство разбиће све непријатељске планове, а ваша отаџбина дочекаће тешко заслужену слободу и упутиће се срећнијој будућности мира и правде у кругу Уједињених народа и целог слободољубивог човечанства.
Сви они, који се ослањају на непријатеља против интереса свог властитог народа и његове будућности, и који се не би одазвали овом позиву, неће успети да се ослободе издајничког жига, ни пред народом ни пред историјом.
Овом мојом поруком вама, одлучно осуђујем злоупотребу имена краља и ауторитета круне, којом се покушавало оправдати сарадња са непријатељем и изазвати раздор међу борбеним народом у најтежим часовима његове историје, користећи тиме само непријатељу.
Клањајући се жртвама, поздрављајући нашу борбу и одајући захвалност нашим великим савезницима, позивам вас да свесрдно поздравите победоносне савезничке армије, које би дошле да вам пруже помоћ у потпуном извојевању ослобођења наше земље.
Живела наша велика слободна федеративна Југославија!“
Све горе наведено, утицало је да се многи Везичевци одазову краљевом позиву и приступе НОВЈ поготово онда када су снаге Совјетске Црвене армије приступиле ослобађању Југословенских простора Србије.
----------
Сви подаци о судбинама припадника Млавског корпуса у овој галерији:
истраживач Аца Животић Гера из Каменова код Петровца на Млави. (pogledi.rs)