Под-планинско ратарско-пчеларско а некада сточарско сеоско насеље збијеног типа, на странама потока Клисура и падинама хомољских планина и брда Парлози и Јоргован, 21 km јужно од Петровца на Млави. Површина атара износи 1.604 ha.
У атару се налази извор Трмчиште, од кога настаје истоимени поток, притока Клисуре, а у самом селу три извора: Бојага, Кладенац (сматра се лековитим) и Чесма.
По предању, географско име села води порекло од цркве Везиље.
Обједињује више „мала“ са родовским називима (Ерићска, Шарунска, Швапска, Ђуровска, Грујовска, Мутавиићска, Бабића, Јовчића, Станкића, Васојевића, Подића и др.). Кроз историју више пута мења локацију (Селиште, Збеговиште), а од средине XVIII века је на данашњој.
Настало је на месту са значајним траговима даље прошлости (неистражено археолошко налазиште из римског периода на локалитету Градиште – камени темељи старог „јелинског“ града, парице, копља, рбине од посуђа и др.).
Трагови праисторијског насеља откривени су и на локалитету Радково брдо.
Село је у 1467. години имало 16 домаћинстава(тада се оно по први пут помиње у Браничевском тефтеру).
Помиње се 1820. године, када броји 29 кућа (1846-37 кућа и 251 житељ, 1910-1560 житеља итд.)
По попису из 1837. године село има 76 пореских глава.
Године 1903.село има 95 домаћинстава.По попису из 1991.године село броји 120 домаћинстава,са 696 становника,а по попису из 2002. године Везичево има 677 становника(од којих 258 живи и ради у иностраним државама,као што су:Швајцарска,Аустрија,мањим делом Француска,Немачка и Италија).
По попису из 2011. године:
- укупно пописаних лица је: 615
- Укупан број становника је: 375
- Лица у иностранству: 240
- Укупан број домаћинстава: 125
- Укупан број станова: 138
Густина насељености је 42 становника по км2.
Становништво је српско (слави Св. Николу. Св. Луку, Петковицу, Ђурђиц, Св. Врачеве, Св. Аранђела, Св. Јована и др.; заветина Тројице), пореклом из околине Сјенице, Мораве, Ресаве, Шарова у Мађарској и др.
Индекс демографског старења креће се у распону од 0,4 (1961) од 0,9 (1991). Православна црква Миља Везиља, подигнута од 1903. до 1906. године на старом истоименом црквишту, посвећена је Св. Илији. У новије време је обновљена у потпуности крајем XX века.
Заветина у Везичеву је Силазак Светог Духа на апостоле - Тројице.
Електрично осветљење добија 1961. године, асфалтни пут 1979. године, водовод (за 70 домаћинства) 1986-1988, а телефонске везе 1989. године.
У атару Везичева налази се и језеро Кореница. Лепоте овог највећег акумулационог језера на нашем подручју су још увек неистражене сасвим и помало недоступне, јер асфалтни пут до коренице није изграђен, иако постоји добар макадам до њега.
Има четвороразредну Основну Школу (почела са радом за време рата а после рата наставила 1948/49), дом културе, земљорадничку задругу, локалну пијацу (пазарни дан четвртак) и др.
Надморска висина је: 377 м
Координате: 44°14′13″ СГШ; 21°25′34″ ИГД
-------------------------