Село Везичево
се налази јужно од општинског места Петровца на Млави. Село је збијеног типа насељености. Контуре села су троугластог облика. Надморска висина села је 240 м. Само село је продужена нит са Хомољским планинама и Горњом Млавом. Око села су брда висови, Таванчић 408 м, смештено је на истоку, као и брдо на југу "Брдо" 462 м. Кроз само село протиче веома јака изворска - река Везичевска.
У атару Везичева се налази јак извор "Трмчиште" који се као поток спаја са притоком Клисуром. Површина атара села је 1604 ха.У самом селу постоје три јака извора: Бојага, Кладенац - сматра се лековитим, и Чесма. До села Везичева се долази асфалтним путем од Петровца преко Шетоња, Ђовдина, у Везичево, даље пут води за село Златово у Ресави. Први писани подаци о помињању Везичева су из 1467. године, из пописа турског, тада село има 16 кућа. Године 1820. село броји 20 кућа. Везичево по попису из 1837.г, има 76 пореских глава. Године 1903. село има 95 кућа, са 151 пореску главу. По попису из 1991. године село има 120 кућа са 696. становника. Садашње село је настало у првој половини ХVII века, када се становници почеше насељавати, и основаше данашње Везичево.
Село данас има своју цркву, основну школу, продавнице мешовите робе, дом културе, земљорадничку задругу сеоски водовод, сеоску пијацу - пазарни дан четвртак, електрично осветљење од 1961. и асфалтни пут 1979.г. Село има и сеоско гробље у самој близини цркве. Оно је у саставу општине Петровац на Млави, припада намесништву "млавском" са седиштем такође у Петровцу на Млави - епархији Браничевској - Пожаревац. Становништво села је српско. У атару Везичева, има трагова насеобина из прошлости. Праисториско насеље је било лоцирано на потесу "Ратково брдо". На брду изнад села званом "Градиште" постоје остаци античког насеља - утврђења а у потесу "Бучине" откривен је гроб из доба римског царства.
Везичево је данас напредно село, са вредним мештанима, који се баве земљорадњом, а већи део становништва је на раду у иностраним државама.
Везичевска парохија
Седиште парохије је у селу Везичево, по томе и носи назив "везичевска". Поред Везичева, у састав парохије су и села Бусур, и Златово. Укупан број православних домова ова три села у 1972. години је био око 710 домова. Данас је овај број умањен, јер многа домаћинства се гасе - нестају. На Везичевској парохији је 1972. службовао свештеник Божидар Чупић.
Подаци из црквеног шематизма, подаци из 1924. године, казују да је и тада био исти састав парохије који је обухватао села: Везичево, 3латово и Бусур. Црква "Свети пророк Илија" у Везичеву тј њена парохија је тада била у рангу 1. класе, и бројала је 2749. православних душа. Свештеник на парохији је био Ливерије Михаиловић - Осипов руски свештеник. Постоји податак да је 1897.године на парохији "везичевској" и тада се тако звала, служио свештеник Богдан Јовић. Парохија је и тада, а и сада припада намесништву "млавском" у Петровцу на Млави. Сада на парохији "везичевској" служи свештеник Саша Антић-протонамесник.
Село Везичево је од свог настанка, имало цркве, најпре је постојала црква на источном делу села, на потесу "Селиште" на десној обали сеоског потока, у самој клисури, где и сада постоје остаци - трагови да је ту била црква, коју народ прозва по ктиторки "Миља Везиља". Црква је и тада била посвећена патрону "Св. Илији". Цркву су порушили Турци, а народ окупљен на сабору - посекли, побили. Као доказ постоји податак хроничара М.В.Милићевића - књига Кнежевина Србија, који казује да је услед јаких киша 1872.године, бујица открила на месту гробља велику јаругу и тада се појавило мноштво скелета, и костију људских, што сведочи да је ту било страдање народа непосредно код цркве "Миље Везиље".
Настанак друге цркве у Везичеву, је везан исто за патрона цркве "Св.Илију".
Село је на локацији која и сада има цркву, поред сеоског гробља, на источној страни села. Почело се сакупљати новчани прилог 3.јуна 1903. године. Именован је најпре одбор за прикупљање прилога за дизање - цркве - градњу. Тада је село припадало општини Ћовдинској, срез Млавски.
Мештани Везичева у одбору: Јоксим "Милутиновић, Милутин Стојановић, Вучко Миетић, Тодор Миловановић, Тимотије Р. Ђурић, и Живота Т. Паниић, тај податак, писмено потврђује и тадашњи председник општине ћовдинске Ђурђе Илић.
Црква је зидана на трусном терену. Градња започета 1903. а завршена је и освештана 1906.г. Грађена је као једнобродна грађевина, са једним кубетом на крову које је било у средишном делу. Црква је имала две своје апсиде на бочном делу - леву и десну. Олтарски део је смештен на источној страни, а улаз у цркву је био наравно на западној страни. Кров цркве је био покривен на две воде са ситним црепом. Кров је над олтаром био сведен угаоним делом, апсиде су исто покривене црепом док је кубе плехом. У каснијим преправкама црква је добила дограђени део припрате, над којој је сазидана и четвртаста купола цркве, која је била и звонара. Кров на дозиданој куполи је кос на четири воде покривен плехом. На цркви су била два - већа крста.
Црква је имала узане правоугаоне прозоре са полукружним сводом. Врата на цркви су била, двокрилна дрвена. Када је цркви придодата припрата, отворена су још једна врата на источној страни зида. Вредно је рећи да поред приложника за ову Цркву, је и име познатог индустријалца фирме "Бајлони и синови" из Петровца на Млави. Унутрашњост цркве је била скромна, црквени иконостас, који датира из настанка Цркве је леп. Црква је имала потребан црквени инветар за вршење богослужења у цркви. На цркви је било постављено звоно, на коме, је био угравиран запис:
"Пронађеној и новоподигнутој цркви Везичевској дароваше ово звоно побожни сељани села Везичева, трудом својим у 1904. години, као оглас за скуп и молитву".
Звоно је ливено у Војно - техничком заводу у Крагујевцу. Црква је временом, на деловима зида напукла и постојала је могућност да се обруши.
Мештани су са својим свештеником Сашом Антићем решили на збору грађана 1.05.1998. године, да се оформи одбор за подизање новог храма. Црква је из 1906.године, порушена, и тада се у дубини њених темеља указаше неколико слоја градње осталих од предходних цркава, вероватно је ту и темељ цркве из XII века. Старо црквено звоно је сада драгуљ прошлости, оно је тежине 85.
килограма, и цело је патинираном зеленом бојом - на бронзи.
По уклоњеним остацима старе цркве ,мештани на челу са свештеником Сашом Антићем, а по идеји архитекте Радослава Орокића, започела је градња цркве. Темељи цркве су урађени од армираног бетона. Црква је зидана од тврдог материјала.
Стил градње цркве је српско-византијски. Црквено грађевински одбор на подизању нове цркве су чинили: Саша Антић - протонамесник председник одбора, чланови, Милош Рајковић, Живомир Милановић, Слађан Зулетић, Милан Манојловић, Бранислав Вулетић, Драгослав Милошевић, и Милан Милановић. Црква је већих димензија. Зидана је са два велика кубета, кров цркве је покривен бакарним лимом, терасаст је, и полулоптастог облика у средишнем делу. Орнамтика на спољној фасади на зидовима је декорисана, розетама, и полуоивиченим сводом. Врата улазна су на западном делу, као и на бочном зиду са источне стране. Предњи део је зидан на три нивоа градње, у њему је смештено два нова звона, која су рађена у Грчкој. Звона су тешка, 205 килограма, друго је тешко З9. кила, Прилог за дизање нове цркве, као и за куповину звона, дали су мештани, Везичева, Бусура,и села Златова. Звона на новој цркви су електрифицирана.
На цркви су два велика крста на крову, симболи хришћанства - православља. Црква је у свом унутрашњем делу, припрата, лађа цркве, и олтар. Спољна фасада на цркви је урађена модерним средствима градње. У унутрашњости црква је фреско сликана, и дели је олтарски део преградом лепог иконостаса. Певничке апсиде су лепе и простране. Црква има и своју галерију. Светлост у цркви је добра, јер велики број прозора је усклађен са архитектуром цркве. Црква има у својој целини Антимис, Плаштаницу, Дарохранилицу, и све потребне богослужбене књиге, и реликвије за обављање богослужења, и црквених обреда, крштења, венчања и опела.
У цркви сијају два велика полилеја. Паљење свећа је у горионику, који је у унутрашњости цркве. Запис који је постојао у старој цркви на плочи, данас не постоји, уклоњен је. Освећење нове цркве "Светог пророка Илије" у селу Везичеву је обавио епископ браничевски др. Игњатије, са свештенством млавског намесништва, на дан З1.јула 2001. године.
Верни народ из целе околине је био присутан на дан освештања нове цркве. Амбијент око цркве је уређен и леп. Димензије цркве 15 x 9 х 19,5м. Стари антимис из 1912.г, кога освешта епископ Инокентије сада се чува у епархији у Пожаревцу.
Иконостас, нови радио је Бранислав Јовановић, из Јовановца код Крагујевца, и дрвенарију иконе. Нову плаштаницу и антимис је освештао епископ Игњатије дана 31. јула 2001. У новој цркви има два велика полијелеја које цркви поклонише: већи је дар Радована Никодијевића и Зорана Стевића обоје из Везичева. Мањи полијелеј је поклон Слађана Радојковића из Везичева. Црква има нову Дарохранилицу коју изради Бранислав Јовановић иа Крагујевца. Стара Дарохранилица се чува у црквеној згради и она датира из 1927/28. године. Црква чува и стару Плаштаницу из 1906,г. која је купљена у Патријаршији у Београду. Стари иконостас који је постојао у сада већ старој цркви, се чува у црквеној згради, и њега је радио и сликао Риста Ђорђевић, 1907. године. Царске двери на старом иконостасу је приложио као поклон цркви Јоксим за спомен умрле ћерке Милосаве. Иконе на Горњем Престолу Олтара приложи Милија Ж. Миловановић трговац из Великог Поповића 1904. године, стари иконостас.
Сада се у новој цркви у селу уз велику пажњу чувају и старе Богослужбене књиге које осташе из старих цркава у аманет свештенству да их ревносно чува.
Богослужбене књиге потичу из 1817. године, као и све до 1949. године. Служевник 1817.г, штампан у Русији; "Минеји" Велико Коло цело; "Србљак"; "Триод Посни 1949.г, окован. "Јеванђеље" штампано у Москви - Русија 1943.г, оков на корицама је масиван од месинга са медаљонима Христа и четири јеванђелиста, оков је веома стар и он је само пренет на ову књигу. На унутрашњој страни Јеванђеља стоји запис:
"15/2. јуна 1965. г. служио у Везичевској - цркви Епископ Браничевски Хризостом".
Два нова звона у цркви су купили два мештанина из Везичева, Радован и Радић.
Црква у Везичеву у својој библиотеци чува велики број примерака старих црквених часописа, књига, као и архивски материјал од 1949. године.
Црква има и старе иконе на дрвету, не зна се њихов сликар и дародавац. као и неколико старих кандила из првих цркава. О свему томе брине и чува, као и о цркви и целој "везичевској" парохији Протонамесник Саша Антић.
Свештенство цркве у Везичеву
1. Богдан Јовић 1879-1914.г.
2. Ливерије Михаиловић - Осипов 1919-1927.г.
З. Драгољуб Поповић 1928-1929.г.
4. Михајло Шељапев 1929-1935.г.
5. Бранислав Лукић 1935-1937.г.
6. Јован Помпејев 1937-1947.г.
7. Јеромонах Варнава 1947-1949.г.
8. Станоје Радојчић 1949-1969.г.
9. Првослав Тирнанић - Шетоњски свештеник опслуживао 2 месеца на парохији.
10. Божидар Чупић 1969-1973.г.
11. Живорад Павловић - Велико Лаолски, опслуживао 1973.г на парохији.
12. Павле Милорадовић 1974-1991.г.
13. Саша Антић 1991.г. садашњи свештеник на парохији "везичевској".
Пре ступања устава С.П.Ц. 1931, године, црквеном имовином су поред, свештеника управљали и црквени тутори. Како није сачувана архива цркве у Везичеву, нема ни података о грађанским лицима који су чинили одборе црквене општине. Једино су сачувани подаци који су већ били изнети у одељењу цркве, да су одбор за подизање старе цркве 1903 - 1906. године, чинили мештани Везичева: Јоксим Милутиновић, Милутин Стојановић, Вучко Милетић, Тодор Миловачовић, Тимотије Р. Бурић, и Живота Т. Панић.
Садашњу црквену општину Везичево, чине мештани, који су у црквено - грађевинском одбору: Председник одбора Саша Антић протонамесник, чланови су, Милош Рајковић, Живомир Милановић, Слађан Вулетић, Милан Манојловић, Бранислав Вулетић, Драгослав Милошевић, и Милан Милановић.
Гробље и споменици на њему
Садашље гробље у селу је лоцирано на источној страни села на брду близу саме цркве.
Гробље је старо векова. На гробљу има надгробних -споменика од тесаног камена, већег и мањег обима. Ту је надгробно камење са и без натписа од гранита, мермера разних боја, црног, зеленог, и белог. На гробним камењем се поред крста симбола хришћанства, налазе се и подаци о умрлима, година рођења, старости, и време смрти.
Гробље је на великој косини. На гробљу има и изграђених, зиданих капела. Свакако да капела породице, Динић, оставља упечатљив траг. Ту капелу подигоше укућани и родитељи, свом сину Жељку Динићу који као србин и православац изгуби свој млади живот за одбрану православне вере и отаџбине на Косову дана 1. априла 1999. године. Крст на његовом гробу, је увек пун цвећа и суза родитељских, као и ближњих који га знаше. Гробље је добро уређено, и мештани га посећују око Задушница, Митровдана, и Недељом. Гробље је са својим споменицима једно цело село, које говори о постојању, преко надгробних обележја.
Заветине и Литије
Заветина у Везичеву је на дан Свете Тројице - Духови, а као црквена слава је дан "Светог Илије" уједно то је и мала заветина, једнодневна у селу. Литије у селу су биле до другог светског рата. Сада се покушава њихова обнова.
Село Бусур слаби заветину на дан "Свете Тројице".
Село има и своје вашаре, који се обележавају на дане, Ђурђевдана, Св. Тројице, и дан Светог Пантелејмона. Село Златово слави као своју сеоску заветину дан Св. Козма и Дамјана - Врачеви.
Парохијски дом
Налази се у црквеној порти која је веће површине, сазидан је од тврдог материјала, цигле, освештан је давне 1939. године. У њему станује свештеник са својом породицом.
У порти цркве има и стара зграда која је ван употребе.
Црквени конак је снабдевен водом.
Порта је ограђена. Црквено непокретно имање са портом је површине 2,5 хектара.
За израду текста о Цркви у Везичеву коришћен је:
1. Истраживачки рад аутора књиге, Радета М. Обрадовића 2002.г.
2. Казивање свештеника Везичевског Саше Антића - протонамесника
3. Записи из старе црквене свеске иа 1903.-г.
4. Кнежевина Србија - аутора М.Ђ. Милићевића 1876.г Београд.
5. Насеља Браничева - аутора Д. Јацаневића и Б. Младеновића 2002.г Пожаревац,
6. "Млавска 3ора" лист, број 40/41, - јануар 1998.г, и 59/60 октобар 2001.г Петровац на Млави.
7. Шематиаам Цркве за 1876,1879,1903,1906,1911,1924,1961.1972.годину.
8. Археолошка налазишта са сакралним садржајем Браничевског подручја-аутора Дејана М. Радовановића, Смедерво.
9. Шематизам Епархије Браничевске – Пожаревац