Почетна

ВЕЗИЧЕВО
укупно погинуло (55)-72 раба Божији
1910. год. Домова 109 Становника 661
1921. год. - Становника 601

У Првом светском рату погинули су:

Церска битка, прва савезничка победа у Првом светском рату над Централним силама (Аустро-Угарска и Немачко царство), вођена је од 12. до 24. августа 1914. године, а у историографији се помиње и као Јадарска битка јер су се главне војне операције одвијале у сливу реке Јадра.
По начину вођења и исходу Церска битка представља ремек-дело ратне вештине, а као изузетан пример преласка из стратегијске одбране у противнапад она се и данас проучава на најпознатијим војним академијама, укључујући и амерички Вест Поинт.

Народ је непрекидно живео у страху од бугарске реквизиције и других малтретирања. За време бугарске окупације страдали су и цивили, мештани наших села. Највише њих је ухапшено, интернирано и умрло у логорима - према незваничним и непотпуним подацима.

Према подацима из Српског ратног поменика Предрага Мирковића, Милана Симића, Живослава Антонијевића, у издању Српског православног манастира Рукумије, у Кумановској бици из села око Петровца су, према незваничним и непотпуним подацима, погинули:

Кумановска битка вођена је у току Првог балканског рата, 23. и 24. октобра 1912. године у близини Куманова, између српске и турске војске.

У том рату из наших села су, према незваничним и непотпуним подацима, погинули:

Други балкански рат је вођен од 29. јуна до 31. јула 1913. године између Бугарске са једне и Србије, Црне Горе, Грчке, Румуније и Турске са друге стране. Исход рата је учинио Србију, савезницу Русије, важном регионалном силом, узбунивши Аустроугарску и на тај начин индиректно дао важан повод за Први светски рат.

Рат на дотадашње савезнике, започео је општим ноћним нападом Бугара на српску војску, без претходне објаве рата. Већина бугарске армије је била концентрисана према српској војсци на реци Брегалници.

ЦРКВА „ВЕЗИЉА”

Село Везичево се налази осамнаест километара југоисточно од Петровца на Млави. Као име насеобине помиње се, први пут, у „Браничевском тефтеру” 1467. - (М. Стојаковић: „Браничевски тефтер, Историјски институт, Београд, 1937).

Први записи о становништву Везичева, Цркви и Миљи Везиљи потичу од Милана Ђ. Милићевића, у књизи “Кнежевина Србија” која је штампана 1876. године. Поред осталог он бележи:
„На истоку од села Везичева, у кршу, има стара црквина, за коју се прича да ју је начинила нека девојка Миља Везиља“.

Љубомир Јовановић у Етнографскон зборнику „Млава” (Српска краљевска академија, 1903) каже:
„Близу селишта у самој клисури на десној страни потока „Клисура” налазе се темељи Цркве Везиље. Дужина је развалина 13, 50 са зидовима, а ширина 6, 50 м. Овде и сад долазе сељани овога села и из околине, те се о Младој Петки и Младој Недељи моле Богу“.
У одељку о имену села Јовановић наводи причу коју је слушао од старца Стевана Станковића, који је имао 85 година:
„Била је нека девојка, Миља Везиља из Шетоња, па се загледала у једног момка из овога села. Али јој није било суђено да се за њега уда јер овај момак умре. Она се онда зарече да се неће никад удавати. Једном приликом дође на гроб свога драгога па заспи и усни да треба да подигне на том месту цркву. Уједно јој се у сну каже како треба са другарицама да везе што више може, па те везове да прода и од тих новаца да подигне цркву. Она тако и уради. Замоли своје другарице и оне јој помогну.
Када је накупила доста новаца она замоли владику из „Благовештења” у Горњачкој клисури, и овај јој помогне, те она подигне цркву и назове је Црква „Везиља”. Али ова црква није била дуга века. Једном на Благовести или св. Илију био је сабор код ње, и - тад долети гавран и испусти из кљуна црвену чалму у сабор. Свет се сакупи око чалме и стане се чудити, шта ће то да значи. У том наиђу Турци, па их све посеку а цркву поруше. И тако
пропаде Црква Везиља, а село добије име Везичево“.

Везичево дефинитивно не спада у села без шансе и наде

Везичевски атар
Пут који води у Деспотовачку општину није за понос
Легенда
Занимања мештана
Расвета и пут
Интервју са председником Савета Месне заједнице Везичево
Овде учи 14 ђака
Повратак селу
Дом културе вапи за културним догађајима
Ловачка секција Ловачког удружења „Крилаш“
Фудбалски клуб „Будућност“
Закључак

Поред заинтересованих мештана, кључну улогу развоја мора да одигра локална заједница, али и држава.

Везичево је село смештено на обронцима брда Парлога и Јоргована, на удаљености око 20 километара јужно од Петровца на Млави.
Кроз њега тихо протиче Везичевска река. Ово петровачко село је на самом споју Хомољских планина и Горње Млаве, а око њега се налазе висови: Таванчић (408 метара) на исотку, и Брдо (462 метра) на југу.

Везичевски атар

Површина атара износи 1.604 хектара. У потесу Везичева постоје три извора: Бојага, Чесма и Кладенац, који се сматра лековитим од урока и грознице.
Везичево је село збијеног типа. Куће су поређане поред потока, а кроз село пролази пут из Ћовдина који, преко брда Јоргована води у Бусур, а један крак се одваја за Златово (општина Деспотовац).

Пут који води у Деспотовачку општину није за понос

Дефтер-и асами вилаует-и Браничево - Поименични попис покрајине Браничево
Оригинални текст овог документа чува се у архиви председништва владе у Цариграду (Истамбулу) у фонду финансијских тефтера под инвентарским бројем 5. Текст пописа износи 305 нумерисаних страна величине 18x10 цм. Попис је извршен између 2. августа 1467. године и 21. јула 1468. године.
(Стојковић Момчило, Браничевски тефтер, Београд 1987.)

Турски катастарски попис, дефтер Браничева из 1467. године, први је