Дефтер-и асами вилаует-и Браничево - Поименични попис покрајине Браничево
Оригинални текст овог документа чува се у архиви председништва владе у Цариграду (Истамбулу) у фонду финансијских тефтера под инвентарским бројем 5. Текст пописа износи 305 нумерисаних страна величине 18x10 цм. Попис је извршен између 2. августа 1467. године и 21. јула 1468. године.
(Стојковић Момчило, Браничевски тефтер, Београд 1987.)

Турски катастарски попис, дефтер Браничева из 1467. године, први је

У том рату из наших села су, према незваничним и непотпуним подацима, погинули:

Други балкански рат је вођен од 29. јуна до 31. јула 1913. године између Бугарске са једне и Србије, Црне Горе, Грчке, Румуније и Турске са друге стране. Исход рата је учинио Србију, савезницу Русије, важном регионалном силом, узбунивши Аустроугарску и на тај начин индиректно дао важан повод за Први светски рат.

Рат на дотадашње савезнике, започео је општим ноћним нападом Бугара на српску војску, без претходне објаве рата. Већина бугарске армије је била концентрисана према српској војсци на реци Брегалници.

ВЕЗИЧЕВО
укупно погинуло (55)-72 раба Божији
1910. год. Домова 109 Становника 661
1921. год. - Становника 601

У Првом светском рату погинули су:

Церска битка, прва савезничка победа у Првом светском рату над Централним силама (Аустро-Угарска и Немачко царство), вођена је од 12. до 24. августа 1914. године, а у историографији се помиње и као Јадарска битка јер су се главне војне операције одвијале у сливу реке Јадра.
По начину вођења и исходу Церска битка представља ремек-дело ратне вештине, а као изузетан пример преласка из стратегијске одбране у противнапад она се и данас проучава на најпознатијим војним академијама, укључујући и амерички Вест Поинт.

Народ је непрекидно живео у страху од бугарске реквизиције и других малтретирања. За време бугарске окупације страдали су и цивили, мештани наших села. Највише њих је ухапшено, интернирано и умрло у логорима - према незваничним и непотпуним подацима.

Био је то јак упоришни центар Југословенске Војске у Отаџбини (ЈВуО), (популарно Четници или Равногорски покрет) са сталном радио станицом на брдским и планинским салашима Везичева.
Имао је јаку везу са Равном Гором и Штабом бр 3-69 Горњак. Из самог села је било неколико оперативаца, док су многи били ангажовани на изградњи Основне школе која је и сада у добром стању. Основна школа је рађена под руководством Равногорског одбора и Сеоске општине а под командом капетана Павла Вујчића (Павел Вујисић).
Повремено поред млавског корпуса ЈВуО на овом терену обитавала је како моравска, тако хомољска бригада а и белоречки четнички одред и др. Четници, како су популарно названи у народу, стално су били јако присутни у овом селу и овом делу Србије.
Да је школа у одличном стању и траје и данас, као трајни документ потврђује и сама пданашња постојаност школе као и грамата и сећање живих учесника које и данас траје. На освећење темеља у тим ратним годинама II Светског рата, на челу са свештенством СПЦ, руководством села и равногорцима, потврђује и подсећа грамата, која је тада потопљена у уље и која је зазидана у темеље школе.

Млавски корпус – Горски штаб 69

Командант: генералштабни капетан (касније потпуковник) Синиша Оцокољић Пазарац (шифре “Илијев“, “Ил-Ил“, “Миленко“ и “Ев-“Ев“)