Почетна

НЕОТКРИВЕНЕ ЛЕПОТЕ НАШЕГ ПОДРУЧЈА - МАЛО ПОЗНАТА КОРЕНИЦА

Раних седамдесетих година прошлог века у Браничевској заједници општина (њих осам, које данас чине управни Браничевски округ) живо се расправљало о туристичкој будућности. У перспективи, развој туристичке привреде обећавао је свеколики развитак целокупног подручја БЗО. Многе наде су полагане у туристичке могућности тога краја у северозападном делу Источне Србије. Највише су истицане његове посебности и атрактивности. Предочавани су културно-историјски споменици: манастири и остаци војних утврђења; природне лепоте: планине, пећине, шуме, реке; повољности за риболов и лов; разне културне и спортске манифестације итд. Указивало се и на потенцијалне туристичке могућности неких објеката на том подручју које је створио савремени човек у недавној прошлости. Наравно, у свему томе није заостајала за осталим ни Општина Петровац на Млави. Мали допринос у том погледу дао је и писац ове књиге (Драган Фелдић - Стари мост петровачки). Са његовим именом објављена је краћа репортажа са насловом - као горе. После приличне временске дистанце биће занимљиво подсетити се ње:

ЛЕПОТЕ НАЈВЕЋЕГ АКУМУЛАЦИОНОГ ЈЕЗЕРА НА НАШЕМ ПОДРУЧЈУ ЈОШ УВЕК НЕДОСТУПНЕ, ЈЕР ПУТ ДО КОРЕНИЦЕ НИЈЕ ИЗГРАЂЕН

Село Везичево

се налази јужно од општинског места Петровца на Млави. Село је збијеног типа насељености. Контуре села су троугластог облика. Надморска висина села је 240 м. Само село је продужена нит са Хомољским планинама и Горњом Млавом. Око села су брда висови, Таванчић 408 м, смештено је на истоку, као и брдо на југу "Брдо" 462 м. Кроз само село протиче веома јака изворска - река Везичевска.
У атару Везичева се налази јак извор "Трмчиште" који се као поток спаја са притоком Клисуром. Површина атара села је 1604 ха.У самом селу постоје три јака извора: Бојага, Кладенац - сматра се лековитим, и Чесма. До села Везичева се долази асфалтним путем од Петровца преко Шетоња, Ђовдина, у Везичево, даље пут води за село Златово у Ресави. Први писани подаци о помињању Везичева су из 1467. године, из пописа турског, тада село има 16 кућа. Године 1820. село броји 20 кућа. Везичево по попису из 1837.г, има 76 пореских глава. Године 1903. село има 95 кућа, са 151 пореску главу. По попису из 1991. године село има 120 кућа са 696. становника. Садашње село је настало у првој половини ХVII века, када се становници почеше насељавати, и основаше данашње Везичево.

Село данас има своју цркву, основну школу, продавнице мешовите робе, дом културе, земљорадничку задругу сеоски водовод, сеоску пијацу - пазарни дан четвртак, електрично осветљење од 1961. и асфалтни пут 1979.г. Село има и сеоско гробље у самој близини цркве. Оно је у саставу општине Петровац на Млави, припада намесништву "млавском" са седиштем такође у Петровцу на Млави - епархији Браничевској - Пожаревац. Становништво села је српско. У атару Везичева, има трагова насеобина из прошлости. Праисториско насеље је било лоцирано на потесу "Ратково брдо". На брду изнад села званом "Градиште" постоје остаци античког насеља - утврђења а у потесу "Бучине" откривен је гроб из доба римског царства. 
Везичево је данас напредно село, са вредним мештанима, који се баве земљорадњом, а већи део становништва је на раду у иностраним државама.

Везичевска парохија

Седиште парохије је у селу Везичево, по томе и носи назив "везичевска". Поред Везичева, у састав парохије су и села Бусур, и Златово. Укупан број православних домова ова три села у 1972. години је био око 710 домова. Данас је овај број умањен, јер многа домаћинства се гасе - нестају. На Везичевској парохији је 1972. службовао свештеник Божидар Чупић.
Подаци из црквеног шематизма, подаци из 1924. године, казују да је и тада био исти састав парохије који је обухватао села: Везичево, 3латово и Бусур. Црква "Свети пророк Илија" у Везичеву тј њена парохија је тада била у рангу 1. класе, и бројала је 2749. православних душа. Свештеник на парохији је био Ливерије Михаиловић - Осипов руски свештеник. Постоји податак да је 1897.године на парохији "везичевској" и тада се тако звала, служио свештеник Богдан Јовић. Парохија је и тада, а и сада припада намесништву "млавском" у Петровцу на Млави. Сада на парохији "везичевској" служи свештеник Саша Антић-протонамесник.

Запис Миленковића храст је дрво запис у селу Везичево близу Петровца на Млави. Налази се 150 м са леве стране пута Бусур-Везичево, око 500 м од границе са Бусуром. Према процени Милана Миленковића (рођ. 1929.), храст је стар око 120 година.
Координате: 44.239199999999997° СГШ; 21.4175° ИГД

Био је то јак упоришни центар Југословенске Војске у Отаџбини (ЈВуО), (популарно Четници или Равногорски покрет) са сталном радио станицом на брдским и планинским салашима Везичева.
Имао је јаку везу са Равном Гором и Штабом бр 3-69 Горњак. Из самог села је било неколико оперативаца, док су многи били ангажовани на изградњи Основне школе која је и сада у добром стању. Основна школа је рађена под руководством Равногорског одбора и Сеоске општине а под командом капетана Павла Вујчића (Павел Вујисић).
Повремено поред млавског корпуса ЈВуО на овом терену обитавала је како моравска, тако хомољска бригада а и белоречки четнички одред и др. Четници, како су популарно названи у народу, стално су били јако присутни у овом селу и овом делу Србије.
Да је школа у одличном стању и траје и данас, као трајни документ потврђује и сама пданашња постојаност школе као и грамата и сећање живих учесника које и данас траје. На освећење темеља у тим ратним годинама II Светског рата, на челу са свештенством СПЦ, руководством села и равногорцима, потврђује и подсећа грамата, која је тада потопљена у уље и која је зазидана у темеље школе.

Млавски корпус – Горски штаб 69

Командант: генералштабни капетан (касније потпуковник) Синиша Оцокољић Пазарац (шифре “Илијев“, “Ил-Ил“, “Миленко“ и “Ев-“Ев“)

Јелен ми плива мутну Мораву,
најлеле леро, на Сарајево само везено,
на јелену су два рога златна,
најлеле леро, на Сарајево само везено,
на једном рогу Павле златаре,
на другом рогу Миља везиља..”
Али говори Павле златаре:
„Учула си се Миљо везиљо!
да танко предеш, да ситно везеш.
Да ти ја даднем мало повесмо,
да ми опредеш куму кошуљу,
куму кошуљу од сто лаката,
што ти остане, нек ти пристане.
Преди дарове, хајде за мене»
Али говори Миља везиља:
„Тако ти Бога Павле златаре!
Да ти ја даднем ситну асприцу,
да ми сакујеш троје обоце,
троје обоце од сто трепел’ка;
што ти остане, нек ти пристане.
Поткови коња, па води мене!

Један мањи историјски осврт на песму "Миља везиља" и цркву Миље Везиље у Везичеву

Према турском попису из 1467. године село Везичево је постојало под тим именом и имало 5 рајинских кућа. Манастир Благовештење, у којем је седео владика од којег је Миља узела благослов за подизање цркве, налазио се у Горњачкој клисури, где се и данас могу видети делови његових зидова. Има и озбиљних претпоставки да је ту једно време заиста седео владика Браничевски. Јер, и сда се може видети у олтарској апсиди, у самом зиду, удубљење за столицу намењену владици.